Feminist Fighter

Posle malo eksperimentisanja i identitetskih pretraga, BeFem se u 9. izdanju vraća tradiciji ‒ dakle, prvi vikend u decembru rezervisan je za praznovanje i promišljanje feminističke borbe! U našoj praksi ne sledimo unapred utvrđene modele, niti definisane zadane obrasce političkih otpora, već veličamo ideje slobode, mira i ravnopravnosti za koje se snažno i svakodnevno borimo. U kontekstu u kome je prostor za delovanje civilnog društva sužen na globalnom nivou, a sloboda i nezavisnost medija ozbiljno ugroženi, prava marginalizovanih grupa prva su na udaru. Zbog toga ove godine na BeFemu okupljamo sve hrabre braniteljke i branitelje ljudskih prava koji se suprotstavljaju „orbanizaciji i erdoganizaciji“ društva, rastućem uticaju ekstremno desnih organizacija, nacionalizmu i klasnoj podeljenosti ‒ jer jasno je: savezništvo konzervativnih tendencija krunisano je patrijarhalnim vrednostima koje uzrokuju izloženost žena sistemskom nasilju i diskriminaciji.

Dva dana programa nije dovoljno da ukažemo na sva važna pitanja, ali je dovoljno da izdvojimo nekoliko ključnih. Pored diskusije sa braniteljkama ljudskih prava iz postjugoslovenskog regiona, na BeFemu ćemo ove godine ukazati na rastući trend seksualnog uznemiravanja i nasilja, kao i na regresiju zakonskog okvira socijalne zaštite, koja se direktno prelama kroz diskriminaciju i lošiji život žena. Osim toga, ukazaćemo i na udar seksizma i rodnog nasilja, s kojim se suočavamo kroz istoriju, politiku, umetnost i popularnu kulturu, podvlačeći bitnu ulogu feminističkog pokreta u emancipaciji i raspakivanju institucionalnih mehanizama koji nasilje reprodukuju.

Mi, okupljene i okupljeni oko BeFema, probleme pretvaramo u povod za akciju, te i ove godine mobilišemo aktivistkinje mirovnog, feminističkog, LGBTIQ i zelenog pokreta iz postjugoslovenskog regiona sa ciljem da ukažemo na spremnost i stremljenje ženskih inicijativa za zaštitu ženskih prostora borbe i osvajanje prava koja nam pripadaju. Na devetom po redu BeFemu, između ostalih, na sceni govore i misle one koje su uz ovaj festival i organizaciju rasle i bile sa nama od svojih feminističkih početaka.
Kao i svaki praznik, i BeFem je povod i za slavlje i predstavljanje umetnica, performerki, ženskih bendova i dj-ica.

Kroz solidarnost i podstrek, odajemo priznanje ženskim inicijativama koje su napravile pomak u društvenim odnosima kroz istoriju, kao i podršku novim vidovima borbe za ravnopravnost. BeFem je mesto za potvrđivanje starih i stvaranje novih partnerstava, a pre svega za podršku i solidarnost. Branimo se glasno, a još glasnije štitimo jedne druge!

KC Grad
SUBOTA, 1. decembar 2018.

13:15–14:15 ◊ SUFFOCATING THE MOVEMENT (gore)
Nacionalizam, ekstremizam i konzervativne vrednosti čine otrovni koktel koji ograničava prostor za aktivističko
poboljšanje stanja ženskih prava u svetu. Izveštaj „Suffocating the movement“ (u izdanju Kvinna till Kvinna) biće nam polazna tačka za diskusiju o sužavanju prostora za civilno društvo na globalnom planu i u regionu, o čemu ćemo čuti i iskustva aktivistkinja.
Moderatorka: Christina Wassholm
Govore: Dženeta Agović, Tamara Šmidling, Milica Miražić i Irena Cvetkovikj

13:45–14:30 ◊ THE WAY WE WERE – arheologija naših feminističkih sećanja (dole)
Koliko puta vam se učinilo da pomaka nema i da je sve uzalud? Da napravimo korak napred, a da nas vrate dva unazad. U momentima svakodnevne borbe, napravite predah i prisetite se… Prisetimose kako je sve izgledalo na početku. Donesite svoje feminističke relikvije za koje vas vezuju lepe ili jake uspomene da osećanja podelimo i iskustva razmenimo. Da se podsetimo koliko smo jake. Napravićemo malu izložbu, a one koje budu želele, ostaviće i video-trag o svojoj istoriji za naš dokumentarni film.
Radionicu vodi: Nataša Niškanović

14:30–15:30 ◊ ZAJEDNO STVARAMO ISTORIJU – ZAJEDNO GRADIMO MIR (gore)
Možda zvuči jednostavno, ali prevazilaženje granica na putu ka razumevanju političkog konteksta, ratnog nasleđa, društvenih promena iz pozicije mlade žene, rođene neposredno pre, tokom, ili nakon raspada Jugoslavije – nije lako. Već pet godina mlade žene svojim ličnim primerima, iskustvom i snagom kreiraju drugaciju – žensku, mirovnu istoriju na području sestrinstva i jedinstva, koje neki nazivaju „odnosom
Beograda i Prištine“.
Moderatorka: Andrijana Kocić
Govore: Jelena Memet, Sonja Antić, Zana Hoxha Krasniqi, Erblina Rashiti

15:00–15:45 ◊ U STUDIJU SA SANDROM MANDIĆ (dole)
Gošca rediteljke i novinarke Sandre Mandić je Zoja Kukić, suosnivačica Startita, neprofitne organizacije
posvećene jačanju lokalne tehnološke i startap scene. Zoja je veoma angažovana na polju osnaživanja
žena i njihovog uticaja na IT i preduzetnicki sektor u Srbiji. S obzirom na to da je nedavno učestvovala u programu u Americi „Women entrepreneurs as economic multipliers“ („Preduzetnice kao ekonomski muiltiplikatori“) sa još 40 preduzetnica iz celog sveta, biće reči i o tome. Takođe, gošće i gosti BeFem-aće biti u prilici i da pogledaju VR film iznenađenja. WooHoo!

15:45–16:45 ◊ MAJČINSTVO U DOBA MERA ŠTEDNJE I NEOKONZERVATIVIZMA (gore)
Prvo nas je optuživao da rađamo decu da ne bismo radile. Onda je vikao na nas jer ne rađamo dovoljno,
ali samo one među nama koje su etničke Srpkinje. Potom je zapretio da ćemo, ako rešimo da abortiramo,
prvo morati da slušamo otkucaje srca ploda. Onda su njegovi usvojili zakon i pravilnik po kom su one
koje su zaposlene kažnjene porodiljskim naknadama od 600 dinara. One koje imaju teško bolesnu decu,
primaju 65% plate kad uzmu odsustvo za negu bolesnog deteta. Poruka je: „Radi, rodi, diži se da radiš,
skokni da rodiš i odmah se vraćaj na posao, radi, rodi, rađaj da ima ko da radi posle tebe, rađaj radnike
i, ako zatreba, rađaj ratnike. Rađaj za nas.“
Moderatorka: Jovana Gligorijević
Govore: Biljana Maletin, Jovana Ružičić, Milica Gudović

17:00‒17:45 ◊ ŠTA SE DEREŠ, P*ČKO? (dole)
Kroz panel-raspravu pet mladih žena iz Hrvatske predstaviće prakse feminiz(a)ma riječke društvene scene.
Područja njihovog interesa kreću se unutar tematskih okvira ljudskih prava, ženskih prava, LGBTIQ pravaa fokusirane su na rad s mladima, studentskom populacijom, ženama svih starosnih kategorija i ranjivim
(društvenim) grupama. Centri i pozicije njihovog delovanja su različiti, ali ujedinjuje ih feministička borba.
U razgovoru s publikom predstaviće neke od trenutno aktuelnih projekata, programa i inicijativa u Rijeci
kao jasne pokazatelje predane borbe za pravedno, sigurno, ravnopravno, uključivo i odgovorno, za
budućnost, bolje društvo.
Moderatorka: Marinella Matejčić
Govore: Iva Davorija, Ana Ajduković, Tihana Naglić, Greta Grakalić Rački

17:00‒17:45 ◊ „ALMA“‒ O OPRESIVNIM RODNIM NORMAMA I OTPORU: predstavljanje filma i razgovor sa autorskim timom (gore)
Animirani kratki film „Alma“ je rezultat radioničarskog edukativnog procesa kroz koji su prošle grupe mladih iz Prijepolja, Sjenice i Novog Pazara u okviru projekta „Uključivanje mladih u proces istraživanja i promene rodnih uloga u Sandžaku“. Projekat je sproveden od strane organizacije Beogradski centar za
ljudska prava, a podržan je od strane Kanadske ambasade u Srbiji.
Animirani film je napravljen tako da otvara pitanje opresivnih rodnih obrazaca kroz simbolički prikaz konkretnih zabrana i poželjnih načina ponašanja kada su u pitanju žene. Film jednostavno komunicira sa
publikom u velikoj meri koristeći metaforu. Ovim putem on ostavlja prostor za dalji rad kroz lični doživljaj
i otvaranje diskusije nakon prikazivanja filma.
Moderatorka: Milica Batričević
Govore: Nevena Nikolić, Demir Mekić, Erna Jakupović, Alma Dacić

18:00‒19:00 ◊ ПЕСМА, PJESMA, PESMA: ARTISTIC TALK SA KALIOM I ASJOM (dole)
Govorimo pesme i razgovaramo sa pesnikinjama Kaliom Dimitrovom (Skoplje) i Asjom Bakić (Zagreb).
Obići ćemo sva opšta mesta (feminizam i poezija, rod i poezija, politika i poezija) i svratiti na neka nova.
Pridružite nam se.
Moderatorka: Dragoslava Barzut
Govore: Kalia Dimitrova i Asja Bakić

18:00‒19:00 ◊ THE QUEER SIDE OF TANGO (gore)
Ukoliko želite da plešete van heteronoormativnih obrazaca tradicionalnog argentinskog tanga, dođite
da iskusite mogucnost slobodnog izražavanja u bezbednom prostoru. Queer tango vam pruža slobodu
da birate svoj rod, partnera/partnerku i ulogu u plesu. Vaša obuća (patike, štikle), vaš autfit je vaša stvar.
Obucite se da osećate da ste to vi.
Radionicu vode Ivana Miučić i Andrea Forca.

19:30‒20:30 ◊ ITS HERSTORY: kako su žene promenile i menjaju svet na bolje (dole)
U želji da slavimo borbe za rodnu ravnopravnost, ali i da doprinesemo normalizaciji ženskog diskursa u
javnosti, ovo izdanje BeFema uvodi jedan sasvim novi program.
U formatu nalik nastupima na TED-u, naše sestre iz grupa Žene BiH, Strašne žene (HR) i Kakva ženska
(Srbija) podeliće sa nama inspirativne priče o tome kako one komuniciraju, iniciraju crowdfunding kampanje,
kombinuju i preklapaju umetnost i aktivizam, i mobilišu ženske mreže, a sve da bi žensku istoriju
učinile vidljivijom i odale počast zaboravljenim heroinama.

Ćutanje više nije opcija za nas žene. Zato neka priče o našim čvrstim uverenjima i hrabrim poduhvatima
ohrabre buduće akcije usmerene na stvaranje još otvorenijih, tolerantnijih i bezbednijih društava.
Moderatorka: Kristina Lelovac
Govore: Jelena Mitrović, Hatidža Gušić, Amila Hrustić, Maša Durkalić, Diana Bekavac

21:00 ◊ IZBEGLICA / THE REFUGEE (dole)
Performans Lane Zdravković proizlazi iz promišljanja izbeglištva kroz perspektivu društvenog pola.
Otelovljuje ženu koja beži iz rata, siromaštva, bede, ali i iz situacije patrijarhata, mačizma i seksizma.
Performerkino golo telo upućuje na (njen) goli život (homosacer), ali i na činjenicu da izbeglice nisu
nemoćne žrtve koje nemaju želju za uživanjem i potrebu za borbom za sopstvenu emancipaciju.
Performans je nastao i redovna je tačka večeri burleske kolektiva Tatovi podob / Image Snatchers
koja se redovno izvodi u Ljubljani.

21:15‒22:00 ◊ FREESTYLE PLESANJE TANGA

22:15‒23:00 ◊ YVA AND THE TOY GEORGE
Srpsko-italijanska M. I. A. koja pravi protestne ljubavne pesme dok na ulicama Konga pleše i polifono
peva sa pigmejima. Davno izgubljeni član Raincoats-a otkriva strast Lore Lodžik prema žovijalnoj erotici
mestimično prožetoj čudesnoj kumbijom. Jugo-švedska disko kraljica u večnoj ljubavi sa dvojnikom pevača
Plavog orkestra u borbi sa trupama mačo turbotronikusa u Srbistanu. Opaka paganska veštica koja
baca elektro čini nad krevetom ljubavnih strasti iz hiljadu i jedne noći. Simbioza žene i mašine, tropskog
i sintetičkog voća, u tehnikoloru, vraća vam se i tera vas da vrištite, znojite se i prštite od radosti.

23:15‒01:00 ◊ DJ Ivana Dragšić ‒ DISKORDIA: mogući zvuci pada patrijarhata

01:00‒02:00 ◊ DOUBLE TROUBLE, DJ set

///////////////////////////////////////////////

NEDELJA, 2. decembar 2018.

12:00‒13:30 ◊ #MesiSestro: PRAVITE KOLAČE SA SUPER BAKAMA (dole)
Super Bake su inicijativa za otvaranje poslastičarnice u kojoj će bake, odnosno penzionerke, pripremati
prave domaće kolače prema starim, autentičnim receptima. Ideja ovog socijalnog preduzeća je da
se kroz udruživanje žena seniorki i kroz zajedničke aktivnosti pripreme kolača stvori, posebno za njih,
senzibilisano okruženje. Ovim projektom se u konkretnoj praksi pokazuje jedna nova politika starenja
i inkluzivnog seniorskog života, gde su životi seniorki kroz povremenu reintegraciju u radno okruženje
društveno ispunjeniji, samopouzdanje osnaženo, a njihov budžet potpomognut.

13:00‒13:45 ◊ ZAMKE ZAKONA: KAKO NAS SISTEMSKI UNIŠTAVA DRŽAVA (gore)
Sa panelistkinjama otvaramo temu o nekoliko zakonskih rešenja koja su usvojena ili su u pripremi, te
o uticaju koji proces i usvojena rešenja imaju na građane i građanke Srbije i rodnu ravnopravnost. U
zajedničkom razgovoru razotkrivamo da li je i u kojoj u kojoj meri država Srbija primenila preporuke po
izveštaju CEDAW/Komiteta.
Moderatorka: Aleksandra Vladisavljević
Govore: Sofija Mandić, Milena Vasić, Marija Anđelković

14:00‒14:45 ◊ SESTRINSTVO & JEDINSTVO (dole)
Panel je posvećen promociji zbornika „SISTERHOOD AND UNITY: Lesbian Activism in the (Post)Yugoslav
Space“, koji je izašao ove godine u izdanju Palgrave Macmillan (uredili: Bojan Bilić i Marija Radoman).
Ova knjiga prepliće akademske i aktivističke glasove koji dokumentuju skoro četiri decenije lezbejskog
aktivizma na jugoslovenskom prostoru. U pripremi zbornika je učestvovalo više od 15 autorki/autora koje
osvetljavaju različite aspekte, saveze, putanje i prepreke lezbejskog i feminističkog aktivizma u pokušaju
ili s namerom da se povežu prošlost i budućnost delovanja žena u našem regionu. Lezbejske aktivistkinje
su imale značajnu ulogu u potkopavanju duboko ukorenjenih patrijarhalnih vrednosti odgovornih za
jugoslovenske ratove, rasprostranjeno nasilje nad ženama i još uvek izraženu lezbofobiju/homofobiju u
svim postjugoslovenskim državama. Panel će se baviti ovim temama, s posebnim osvrtom na aktuelne
lezbejske incijative u BiH i Sloveniji.
Moderatorka: Marija Radoman
Govore: Maja Pan, Lejla Huremović

14:00‒14:45 ◊ NAŠA ČETIRI ZIDA ‒ NJIHOVE STAMBENE POLITIKE (gore)
Ako je krov nad glavom jedno od osnovnih ljudskih prava, stanovanje postaje nepristupačno sve većem
broju ljudi. Umesto javnog i priuštivog stanovanja, suočavamo se sa izazovima kreditnog zaduživanja i
povlačenja države iz stanovanja. Kakve su stambene politike u Srbiji? Kako rešiti stambeno pitanje? Da
li stanovanje nosi sa sobom i klicu izgradnje demokratičnosti? ‒ neka su od pitanja na koja ćemo zajednički
pokušati da odgovorimo.
Moderatorka: Paola Petrić
Govore: Branka Ćurčić, Marko Aksentijević, Jovana Timotijević

15:00‒16:00 ◊ „ON ME VOLI NA SVOJ NAČIN“: ogledi o rodno zasnovanom nasilju u popularnoj kulturi (gore)
Pobunjene čitateljke vas pozivaju na BeFem otvoreni razgovor na temu Rodno zasnovano nasilje u
književnosti i pop-kulturi. Razgovor će se voditi interaktivno, odnosno uz ravnopravno učešće publike,
tako što ćemo se podsetiti citata iz savremenih književnih dela i replika iz popularnih televizijskih serija i
kontektuelizovati ih u odnosu na žensku svakodnevicu. U razgovoru će, između ostalog, biti reči o kratkim
pričama regionalnih autorki Rumene Bužarovske i Slađane Nine Perković, romanima Elene Ferante
i Sali Runi, serijama Sluškinjina priča i Devojke, kao i o pokretu #metoo. Cilj razgovora je da sve zajedno
kritički sagledamo umetničku obradu tema rodno zasnovanog nasilja, kao i lično, političko i feminističko
u kulturi, a s fokusom na savremene autorke.

16.15‒17.00 ◊ OD SLIKE NEPRIJATELJA(ICA) DO OBRAČUNA S ISTIM I VICE VERSA? Položaj braniteljki i branitelja ljudskih prava u Srbiji (gore)
Uz predstavljanje dela nalaza Nezavisnog monitoringa nad primenom „Rezolucije 1325 ‒ Žene, mir,
bezbednost“ tokom 2017. i 2018. godine, a koji se tiče položaja branitelja i braniteljki ljudskih prava,
razgovaraćemo o njihovom položaju u Srbiji danas, kao i na koji način su medijska slika Žena u crnom
i strategije njihove reprezentacije generalno povezane sa odnosom državnih institucija, političke elite i
građana/ki prema pitanjima kojima se Žene u crnom, ali i drugi branitelji/ke ljudskih prava bave.
Govore: Marijana Stojčić, Mirko Medenica i Kristina Todorović

17:00‒18:00 ◊ #MeToo, DA LI STE OBJAVILI NASILNIKA? (dole)
Kraj 2017. godine na društvenim mrežama u celom svetu, a naročito u SAD, Francuskoj i Velikoj Britaniji,
obeležila je kampanja sa heštegom #MeToo, koja je okupila milione ljudi, pre svega žena, širom sveta
u odluci da progovore o iskustvu seksualnog nasilja i uznemiravanja koje su one same ili osobe u njihovom
bliskom okruženju preživele. Kampanja je započeta iskoracima slavnih ličnosti iz Holivuda, ali je
ubrzo okupila desetine miliona žena iz 85 zemalja sveta koje su prepoznavale kontekst i poziv, i uklapale
kampanju u lokalni kontekst (#BalanceTonPorc – Objavi svoju svinju u Francuskoj, #YoTambien u Španiji,
#JaTež u Poljskoj, #SegaKažuvam u Makedoniji, #JaTakođe u Srbiji).
Masovnost udruženih ženskih glasova koji svedoče o iskustvu preživljenog nasilja, neretko počinjenog
od iste osobe, rezultirala je time da su mnoge javne ličnosti javno osuđene za seksualno nasilje i/ili
uznemiravanje. MeToo je imao svoju epizodu i na Balkanu, ipak sa mnogo slabijim odazivom i odjekom.
Anonimnost iskustva preživljavanja nasilja ostaje glavni utisak pokušaja kreiranja okruženja za umnožavanje
glasova žena koje su preživele seksualno nasilje. U panel-diskusiji #MeToo, da li ste objavili nasilnika?
govorimo o dometima socijalnih pokreta i kampanja protiv nasilja prema ženama i kakve rezultate
ovakve inicijative daju ili mogu da daju u Srbiji i regionu.
Moderatorka: Ana Stevanović Zdravev
Govore: Hana Grgić, Natalija Simović, Tanja Ignjatović, Irena Cvetkovikj

18:15‒19:15 ◊ PARTYJARHAT: SEKSIZAM I KLABING (dole)
Beograd je već uveliko pozicioniran na mapi Evrope kao prestonica dobrog provoda, novi Istočni Berlin,
El Dorado zabave i klaberski sveti gral postsocijalističkog društva koji mami zavodljivošću niskih cena
i dobrog elektronskog zvuka. Sam klabing je postao tema javnog, teorijskog i umetničkog diskursa na
sceni do te mere da se poredi i sa dionizijskim ritualima 21.veka. Međutim, da li ova fluidna kultura
ekscesnog ipak krije u sebi strukturalni seksizam i patrijarhat? Koliko su didžejice ravnopravne sa svojim
muškim kolegama, koliko su zastupljene i kako su reprezentovane? Kakva je situacija kod nas, a kakva
u svetu? Da li beogradski klabing u sebi nosi i klasno obeležje, kojim ženama je dostupan i kakva publika
prisustvuje svakog vikenda andergraund dionizijskim svetkovinama Beograda? Da li klaberi sami
poseduju emancipatorski potencijal ili samo reprodukuju rodne uloge i čuvenu frazu „ko te prati kući“?
Da li su klubovi ženski prostori slobode i potencijali za slobodno izražavanje želje ili su samo krinka za
opasne kuloare seksualne objektivizacije u kojima se žene ne osećaju bezbedno?
Moderatorka: Dina Čubrić
Govore: Ivana Dragšić, Johana Bogićević, Iva Stanišić (YVA)

18:15‒19:15 ◊ ODGOVOR UMETNICA U VREME RASTUĆEG NASILJA (gore)
Mnogo se priča o problemu nasilja prema ženama, mnogo se i radi na suzbijanju istog problema. Kako
to umetnost može da doprinese da se bar jedan život spasi ili kako spašavamo u tom procesu i sebe?
Kako se nekada od ličnih priča, a nekada od preživljenih, kroz slušanje, gledanje, slikanje, fotografisanje
uspeva da se ta priča da čuje, da se dâ glas drugoj koja još ne može da iskorači?
A šta se dešava kada žene više nema, kada je ubijena od strane muškarca samo zato što je žena ‒ da li
je ona samo broj ili ima i ime? Naše gošće u svoj rad uključuju sve ovo o čemu želimo da pričamo i što
je važno da pričamo i čujemo!
Moderatorka: Zoe Gudović
Govore: Sanja Solunac, Wenke Seemann, Kristina Kastelec, Marija Janković

20:00‒21:00 ◊ Dekadenca i Markiza de Sada predstavljaju: NA IVICI NERVNOG SLOMA (dole)
Kroz formu talk show-a, tombole i edukativnog TV programa, etablirane zvezde beogradskog noćnog
zivota Dekadenca i Markiza De Sada predstaviće se u novom ruhu publici BeFema. Uz obilje smeha, strasti
i emocija, ove vrsne zabavljačice snabdeće vas savetima za domaćinstvo, ekskluzivnim gostovanjima,
kao i najefikasnijim alatima za dekonstrukciju patrijarhata.
Pripremite vaše beležnice i stavite vaše omiljene naušnice. Od ove dve žene možete naučiti svašta ‒ pa
čak i to kako se pravilno nanosi ruž ili u restoranu naručuje najfinija pašta!

21:30‒22:15 ◊ TRI KAPLJICE (dole)
Tri Kapljice su ženski trio iz Novog Sada. Prvi put su se okupile 2007. godine. Tri Kapljice su autorski
bend koji svira rok muziku sa uticajima srodnih muzičkih pravaca. Tekstovi se baziraju na introspekciji, a
muzika je energična i melodična. Nastupale su na većim festivalima, kao što su: EXIT, Demofest, Ritam
Evrope, To Be Punk, TLO festival, BUNT Rok fest…

22:15‒00:30 ◊ EVIN GUILTY PLEASURE

Sve vreme na BeFemu:

◊ PHOTO CORNER

◊ VR FILM SANDRE MANDIĆ

◊ PRODAJNI ŠTAND KAKVA ŽENSKA I VOX FEMINAE

◊ TNT BEFEM TALKS PODCAST CORNER

Feministkinjama se često od strane šire javnosti spočitava otuđenost od realnih žena, njihovih problema
i određeni elitizam. BeFem podcast ‒ TNT BeFem Talks kroz jednu laganu formu ćaskanja sa prijateljicama,
uz dosta smeha, muzike i emocija, pokušava da pokaže da to nije baš tako. Ovim podcast-om
prikazujemo feminističku svakodnevicu, sve ono što se dešava i čini naše živote van feminističke teorije
i aktivizma, a na čiju pojavnost i izbor svakako utiče i to ko smo i u šta verujemo.

◊ LUL KUTAK SOLIDARNOSTI
Ove godine u okviru našeg kutka solidarnosti prikupljamo garderobu za prodavačice magazina Liceuliuce
koje svake zime uprskos hladnom vremenu izlaze na ulice i prodaju magazin. Njima su najviše
potrebne zimske jakne i vodootporna, topla zimska obuća, kao i džemperi, pantalone, šalovi, rukavice i
kape. Podržimo ih i olakšajmo prodavačicama časopisa Liceulice da dostojanstveno rade svoj posao u
zimskim uslovima.

◊ IZLOŽBA UN/SEEN (NE/VIĐENO) – SEDAM PERSPEKTIVA ŽENSKIH I KVIR REALNOSTI
29.11‒2.12.2018
Majušne, ručno pravljene lutke u kartonskim kutijama. Slika lovačke radnje sa google prikaza ulice.
Vešalice pune šaputavih i vrištećih haljina. Devojka brije noge pred praznim frižiderom. Reflektivni kolaž
portreti žena sa stavom. Nežnim potezima nacrtan ranjeni jelen. Iščezavajuće slike partizanki. – I pank
bend koji viče: BORI SE KAO DEVOJKA. Izložba prikazuje rezultate radionice „NE/VIĐENO – Otkrivanje
ženskih i kvir realnosti i citata“ („UN/SEEN – Revealing female and queer realities&quot“) – koju je u
aprilu 2018. vodila nemačka fotografkinja Wenke Seeman, u organizaciji beogradskog Gete instituta.
Učestvuju: Sanja Solunac, Kristina Kastelec, Iva Janković, Zoe Gudović, Jana Šarić, Marija Janković, Wenke
Seeman

◊ FEMIX CORNER
FEMIX već dve godine za redom uspešno organizuje jedini Rok kamp za devojčice u ovom delu Evrope.
O tome kome je RKZD namenjen, šta su ciljevi i metodologija ove inicijative mladih muzičarki i kako su
protekla prva dva izdanja ovog kampa, moći ćete više da saznate u tradicionalnom FEMIX corneru. Vizija FEMIX-a su kulturna i umetnička scena i kreativne industrije koje svima, a pogotovo ženama i devojkama
pružaju ravnopravne mogućnosti za učešće. Nedavno FEMIX je postao i deo platforme Balkan Girl
Power, koja podstiče mlade devojke na izražavanje kroz fotografiju. Ovaj projekat povezuje devojke iz
Srbije zainteresovane i talentovane za fotografiju sa vršnjakinjama iz Makedonije, Albanije, Crne Gore i
Kosova, u želji da doprinese razvoju ženske fotografske scene na Balkanu.

◊ Roman „PRILOG ISTORIJI RADOSTI“ Ratke Denemarkove
Predstavljamo roman koju bi svaka žena trebalo da pročita ‒ roman Ratke Denemarkove, najprevođenije
savremene češke autorke, jedine i među autorima i među autorkama koja je najugledniju češku nagradu
za književnost Magnezija litera dobila tri puta u tri različite kategorije. „Prilog istoriji radosti“ je
detektivski roman, ljubavna priča, istina. To je vrhunska književnost koja razbija zaleđeno more u nama.
Zabaviće vas neizvestan triler, napetost pripovedanja, a onda će vas usred te fikcije razbiti činjenice.
Istina. Istorija nasilja nad ženema od getoa u Drugom svetskom ratu do današnjih dana. Denemarkova
je obradila temu silovanja, dakle javnog nasilja nad ženama želeći da prikaže odgovor javnosti na taj očigledni,
nepobitni čin, i na taj način pred nas prostrla brutalan, istinit prikaz društva u kom živimo, u kom
smo mi, žene, pod neprestanom represijom već hiljadama godina kao bića prepuštena volji ekonomskih,
političkih i intelektualnih muških elita. Denemarkova je izjavila da se prava istina još jedino može izreći
u književnosti. Svakog dana neka žena je žrtva nasilja. To moramo zaustaviti. Jedan, ako ne i jedini način
jeste da sebe osnažimo istinom o sebi, da nam samopouzdanje ne dozvoli da pokleknemo. Tome služi i
roman Ratke Denemarkove „Prilog istoriji radosti“.