11.12.2018. u 18h

Upanišade predstavljaju filozofsko–mitsku sintezu temeljnih učenja drevne indijske misli. One poučavaju o životu i smrti, čoveku i Univerzumu, mnoštvu i Jednom, prolaznom i neprolaznom, vidljivom i nevidljivom…

Smatra se da su najstarije nastale u VIII-VII veku p. n. e. dok najmlađe potiču iz XV veka. Prema indijskom predanju, njihovi autori su drevni mudraci rišiji, čija se mudrost prenosila usmenim predanjem s učitelja na učenika. Strogo se pazilo da se očuva njihova čistoća, odnosno da se stihovi prenesu „od reči do reči, ne menjajući nijedno sveto slovo“. Na način prenošenja tekstova ukazuje i sama reč upa-ni-sad, upa (pored, ispod), ni (dole) i sad (sedeti), što upućuje na učenika koji sedi pored nogu učitelja i prima njegove pouke. Drugo tumačenje uzima kao koren reč nisad, koja označava tajno učenje koje učenik dobija od učitelja.

Šopenhauer je rekao: „Nijedno učenje na svetu nije tako ugodno i uzvišeno kao učenje Upanišada. One su mi bile uteha u životu i biće mi uteha u smrti“.

U okviru ove grupe čitaće se delovi iz Katha, Aitareya, Mandukya, Maitri, Isa, Kena, Mundaka i Prasna Upanišade. Razgovaraćemo o tome na koji način možemo da razumemo ove tekstove koji potiču iz kulture toliko drugačije od naše, u kojoj meri su simbolika i smisao ovih spisa univerzalnog karaktera i koje pouke možemo izvući iz njih.

Uvodno izlaganje održaće Stefan Marković i Saša Perić, nakon čega će slediti čitanje tekstova i diskusija.

Prevod izabranih Upanišada možete pronaći na sledećem linku:
https://www.ivantic.info/Ostale_knjiige/upanisade.pdf