DJ dvojac Marcello & Alessandro poznatiji kao Marvin & Guy (Life and Death, Correspondant, Permanent Vacation) po prvi put dolaze u Srbiju i nastupiće pred beogradskom publikom 19. aprila u Kulturnom centru Grad povodom obeležavanja desetogodišnjice postojanja naše kuće.

Tim povodom, Jelena Stanković, domaćoj publici poznatija kao Chorbika, pripremila je ovaj ekskluzivni intervju sa dvojcem iz Italije.

U nastavku pročitajte zašto muziku snimaju na telefonu, koji im je omiljeni komad tehnike, koje srpsko jelo jedva čekaju da probaju i da li su posećivali fudbalske utakmice u Italiji 90-ih godina.

Gde ste odrasli i kada ste se zaljubili u muziku? Da li možete da preporučite neka kul mesta za izlazak u Parmi i okolini? Koji su najbolji noćni klubovi u Italiji, po vašem mišljenju? 

Razlika između nas je 11 godina i zbog toga imamo drugačiji pristup muzici. Marcello je počeo da se bavi DJ-ingom 1993. puštajući house muziku, a Alessandro je krajem 90-ih bio u rok bendu, tako da smo disko muziku predstavili 2011. godine na našoj žurci pod nazvanom „Apartman“. Parma je mali grad, scene gotovo da nema osim nekih ljudi koji organizuju skvot žurke na kul lokacijama gde dovode dobre izvođače, gde smo i mi par puta nastupali. Italijanska scena je komplikovana, mi zapravo ne nastupamo po Italiji tako često. Klubovi u kojima smo doživeli najbolji provod su Cirq u Veneciji, Rollover u Mlanu, Tenaks u Firenci i Borneo u Parmi.

Šta se dešava sa Marvin & Guy records? 

To je dobro pitanje, nikad nismo razmišljali o tome. To je jednostavno bio način da izdamo našu muziku i naše edite u to vreme, što je i razlog zašto ime nije toliko fensi ili sa nekim dubljim značenjem, to je jednostavno naše ime i nema nikakve fantazije po tom pitanju. Postoji ideja da pokrenemo svoju izdavačku kuću nekad u budućnosti i kada se to bude dogodilo sigurno se više neće isto zvati, nećemo koristiti Marvin and Guy records kao ime to je sigurno.

Poznato je da novu muziku koju smišljate snimate na telefonu da je ne biste kasnije zaboravili, zar ne? Da li imate nešto kul i sveže na telefonu u ovom trenutku? 

Da, istina je, jer to je najbolji način da ne zaboravite melodiju dok je još imate u glavi. Inače, mislim da je to uobičajena praksa kod umetnika. Zanimljivo je da je vokal za „Esta la canción yo canto para ti“ sa našeg EP-a za cover dics Marcello snimio u kupatilu koristeći telefon dok je Alessandro svirao klavijature u drugoj sobi.

Poznati ste po velikim postavkama i mnogo analognih sintisajzera iz 70-ih i 80-ih. Koliko novca ste okvirno potrošli na opremu u svojoj karijeri i da li imate neki komad opreme koji vam je posebno značajan? 

Sve što si rekla je tačno, ali da budemo precizni, radije slušamo i otkrivamo novu muziku nego da se pretvarmo da smo štreberi i da nabadamo i nasumično sviramo sintisajzere, što naravno nije loše, to je glavni deo našeg posla ali, kao što sam rekao, nismo toliko dobri u studiju; volimo sintisajzere ali ne trošimo hiljade i hiljade evra na instrumente. Mislim da smo više novca potrošili na ploče nego na instrumente i naravno imamo jedan omiljen, a to je Roland Juno 106, mislim da nam je obojici favorit, sigurno.

Marčelo, spomenuo si u jednom intervjuu da si odrastao u kuhinji restorana svoje bake. Da li je tvoja porodica i dalje u tom biznisu? Koja su tvoja omiljena jela i da li znaš nešto o srpskoj kuhinji? Stranci generalno vole balkansku hranu, ali u isto vreme smatraju da je baš teška.

Da, istina je, baka moje majke je pokrenula restoran 50-ih godina i onda su ga moja baka i moji roditelji (moj otac je bio somelijer) pretvorili u poznati restoran u Italiji koji se zvao “Marcia i Bruno”. Po povratku iz škole sam, od svoje šeste godine, svakodnevno dolazio i jeo u kuhinji. Moj otac je umro 2010. godine i posle toga smo prodali restoran. Volim hranu ali više iz južne Italije, posebno iz Abruca i Sicilije. Nikad nisam bio u Srbiji ali znam da je sarma veoma poznata i veoma ukusna, jedva čekam da je probam.

Da li možda znate nekoga iz porodice Tanzi? I da li ste išli na fudbalske utakmice 1996. i 1997. godine? Krespo, Zola, Stoičkov, Tiram…

Pre svega, ovo je najbolje pitanje do sada koje nije u vezi sa muzikom, što je dobro! Ovo je veoma dobro pitanje, stvarno dobro. Lično nijedan ni drugi nismo poznavali bilo koga iz porodice Tanzi. Mi smo uglavnom ljubitelji njihovih mlečnih proizvoda i njihovih prehrambenih proizvoda. I još uvek smo, to je još uvek na neki način proizvod Tanzi kompanije mada mislim da su neki azijati kupili kompaniju. I naravno Parmalat je u to vreme bila dovoljno snažna i jaka u finansijskom smislu da oformi jednan od najboljih timova Evrope, Parma Calcio. Mislim, tih godina smo imali ljude poput Bufona, Kanavara, Krespa, Turama, Verona, Enrike Kieza, Maria Stanića i mnoge druge.

Sigurna sam da ste već čuli za beogradske klubove. Da li pratite nekog producenta ili DJ-a sa naše scene? 

Naravno, čuli smo za sjajne beogradske klubove poput KC Grada, 20/44, Drugstore…čuli smo lepe stvari o njima i o ljudima koji posećuju ta mesta. U ovom momentu muzička scena je veoma velika ali znam Jelenu poznatiju kao Čorbika ako izgovaram sve to kako treba.

Preporučite nam neke izvođače iz vaše zemlje. 

Puno ih je. Italija je bila glavni deo muzičke istorije uopšte pa i za elektronsku muziku još od davnih dana i tu bih naveo neke od njih bez nekog posebnog redosleda. Dakle,  tu su momci iz Milana, mlađi od mene i oni su dosta dobri i volimo ih, Undersbreche koji su takođe deo našeg sledećeg izdanja na Pemanvecation, saznaćete i zašto. Takođe, Rosa Kaligs devojka iz Verone, pa onda naš prijatelj Bili Bogus, Futuro Tropikale, Džoli Mare, Mikele Minini i tako dalje, ovo su samo neka imena, ne možemo se sad setiti svih ali recimo da je ovo lista onih koji su nama među najboljima.

Ulaznice za Marvin & Guy // 10 Years of KC Grad možete kupiti u pretprodaji u KC Gradu ili online na sajtu Nightnomads.  #DEKADAGRADA