This post is also available in: en

21.6.2019. u 16h

Deseti javni čas crtanja u okviru programa Umetnost za sve! Kulturni centar Grad posvećuje stogodišnjici čuvene škole za primenjene umetnosti Bauhaus. Osnovana pre sto godina, odigrala je značajnu ulogu u modernizaciji umetničkog oblikovanja predmeta za svakodnevnu upotrebu i dekoraciju, inovativnost upotrebe materijala i njihovog kombinovanja, a poseban segment odigrali su arhitekti koji su školovali studente ili i sami bili studenti Bauhausa.
Ipak ovoga puta ostavljamo po strani arhitekte, predavače i studente i fokusiramo se na studentkinje. Tema koja je stavljena u fokus jubileja Bauhaus 100 je vezana za zapostavljene alumnistkinje ove škole, žene koje su potpuno nepravedno eliminisane iz njene istorije. Iako deklarativno ne pravi razliku među polovima Gropius, čuveni direktor Bauhausa, programom onemugućuje ženama da upišu pojedine kurseve poput arhitekture, vitraža i industrijskog dizajna. Sa druge strane, ženama je do otvaranja škole u Desau bilo onemogućeno institucionalno obrazovanje u polju umetnosti i primenjene umetnosti. Većina dizajnerki školovala se na smeru tekstila i tapiserije, neke su uspele da se probiju u tzv. muške smerove, a dizajnerski predmeti njih nekolicine se i dalje proizvodi i prodaje, iako one za života nisu uspevale da žive od svog rada.
Zbog toga ih treba slaviti i vratiti ih na zvanične stranice istorije ove institucije presudne za moderan industrijski dizajn čija je misija bila fuzija upotrebnog i umetničkog sa načelima modernizma i funkcionalizma. Dovoljno je da samo pogledate model lampe koji je dizajnirala Marien Brant (Marianne Brandt) pod nazivom Kandem i da shvatite koliki odjek žene Bauhausa imaju na dizajn danas.
Pored Brant tu je nekolicina uspešnih studentkinja koje plene svojim dostignućima ali i sopstvenom estetikom: Ani Albers (Anni Albers), Benita Kohe Ote (Benita Koche Otte), Gertrud Ant (Gertrud Andt), Ginta Stecl (Gunta Stotzl), čije će fotografije iz arhive poslužiti muzi desetog javnog časa, Jeleni Pavlović, programskoj urednici Poleta, da dočara njihovu intelektualnu sofisticiranost i kreativnost sa malom dozom glamura flapper devojaka dvadesetih. Kako je skiciranje i crtež u srži svakog dizajna bilo da je tehnika analogna ili digitalna deseti javni čas posebno je namenjen dizajnerima i fotografima, koji su pozvani da se izraze u nekom od medijuma. Umetnost za sve time daje mali doprinos publicitetu ovih zaboravljenih dizajnerki.
Karte se kao i uvek mogu kupiti u pretprodaji po ceni od 200, dok će na dan časa koštati 300 dinara.