16.6.2019. u 18h

O romanu

Naš veliki etnograf Tihomir Đorđević navodi da se sintagma „tuđa kost“ u narodu neretko koristila da opiše žensko čeljade u kućama – novopristiglo, ali ponekad i domaće. Taj motiv „tuđinstva“ među svojima, zaostacima patrijarhalnog kroz društveno shvatanje, ali i generacijsko nasleđe, okosnica je ovog romana.

Tri priče, glavne junakinje i njene dve babe, prepliću se u ravnomernom rasporedu najveći deo romana. Na taj način, autorka bira važne punktove i pravi paralele, kako se genetsko/kulturno nasleđe reflektuje kroz potomke. Koje su to matrice koje se nesvesno ponavljaju, a koje su one koje se svesno krše?

Iako u romanu postoji hronologija događaja, struktura je se ne drži dosledno, već je odabir važnih događaja iz života junakinja skokovit i biran tako da prikaže prelomne tačke emotivnog razvoja karaktera. Izbor Savićeve da glavni tok radnje piše u prvom licu, doprinosi ispovednom tonu romana, empatiji sa junakinjom, ali i suptilnom nijansiranju jezika koje se time postiže. Upravo taj jezik zadržava stil u okvirima senzualnog i svedenog, pa čak i kada piše o intimnosti ili potresnim osećanjima, ne isklizuje u patetiku.

O autorki

Sanja Savić je rođena u Sarajevu 1988. godine. Diplomirala je i završila master sutdije na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, gde je trenutno doktorandkinja.

Objavila je zbirke pripovedaka Кad žirafa progovori (2010) i Vrijeme vašara (2013), roman Neoštrine (2016), dramu Srebrni car (2017) i zbirku drama Ptice i druge drame (2019). Scenaristkinja je i rediteljka dva kratka animirano-igrana filma, te dugometražnog igranog filma Naši očevi, majke i njihova djeca (2017). U Ustanovi kulture Vuk Stefanović Кaradžić, izvedena je drama Кod šejtana ili Jedna dobra žena (2018).

Na promociji učestvuju:

Sanja Savić- autorka

Ana Marija Grbić- urednica

Muharem Bazdulj, pisac

Vule Zurić, pisac