„Iskrena da budem, proslikala sam nakon sto sam diplomirala.“

 Pred otvaranje izložbe The Redbox Likes Me 10 juna od 20 časova, razgovarao sam sa sveže diplomiranom akademskom slikarkom Anđelom Radivojević, autorkom izložbe, o studijama i studijskom boravku u Kini kao i o selekciji koju će nam prikazati. Saznajte kako se rađao Redbox i kako je taj termin uopšte definisan na slikama i kolorisanim crtežima koje nam Radivojević prikazuje sve do 23. juna.

Kako je studijski boravak u Kini uticao na samu seriju, a kako modeli koji su joj pozirali. Radivojević nam otkriva i planove za budućnost, jer stupanje na umetničku scenu nije lako, pogotovo u uslovima u kojima umetnici i umetnice trenutno rade.

Sve što ne saznate u redovima ispod, možete pitati autorku na samom otvaranju izložbe ispred njenih radova. Između Beograda i Xi’an-a, ovaj opus radova otvara nam se nijansama crvene boje koja kao lajt motiv poslužila je autorki da sumira svoje psihološko istraživanje nad svojim vršnjacima.

Diplomirala si slikarstvo prošle godine, reci mi koliku si slobodu imala u pogledu stvaralaštva na studijama? Da li je serija The Redbox Likes Me rođena na Akademiji ili je to istraživanje sprovedeno nakon diplomiranja?

Iskrena da budem, proslikala sam nakon sto sam diplomirala. Vreme koje sam provela na Akademiji bilo je divno, i ne bih ga menjala, ali sam iz nekog razloga bila stegnuta, i nisam uspevala u potpunosti da oslobodim svoj stvaralacki duh. Serija The Redbox likes me rodila se još početkom studija.
Interesantna je činjenica da mi je trebalo dve godine sa je u potpunosti sažvaćem i osmislim na koji način da je prenesem na platno odnosno papir.
Jedne večeri, na putu za Grčku, sasvim spontano sam zvrljajući po papiru došla do prve tri skice koje su zapravo bile prikaz mojih misli odnosno ove ideje, koja se dve godine nalazila u obradi, u mojoj glavi. Rekla sam „To je to“.
Naredne tri godine na Akademiji, razvijala sam ovu ideju kroz mnoštvo skica stopala, autoportreta i sve to kroz istrazivanje nijansi crvene boje i psihoanalize. Nakon povratka iz Kine ideja je sazrela i prvi put se pojavila na pirinčanom papiru kao crtež, za sta sam iskoristila stečeno znanje iz oblasti kineskog tradicionalnog slikarstva i prethodno stečeno iskustvo na Fakultetu u Beogradu. Nakon sto sam diplomirala, nastala je prva ozbiljnija slika na platnu „Childhood“, koju upravo izlažem sa svim ostalim radovima.

Tokom studija si boravila u Kini, u gradu Xi’an, gde si provela semestar na Akademiji lepih umetnosti. Ali taj semestar nije bio dovoljan? Ostala si duže, pa mi reci kakva iskustva nosiš iz Kine pošto serija koju nam prikazuješ sadrži akvarele i kolorisane crteže na pirinčanom papiru?

Divan narod, interesantna kultura. Na njihovoj Akademiji, pogotovo na odseku za tradicionalno kinesko slikarstvo vlada stroga atmosfera. Svi marljivo rade i niko ne progovara. Za nekog ko dolazi sa naše Akademije gde vlada potpuna sloboda, to može biti manji šok. Prvog semestra imala sam čast da budem učenik izvandrednog profesora kineskog tradicionalnog slikarstva, od kojeg sam najviše i naučila. Ostvarili smo prijateljski-kolegijalan odnos. Kao poklon sam dobila većinu slikarskog materijala, a on je za uzvrat uzeo par mojih radova za svoju kolekciju. Nakon završenog prvog semestra, dobila sam poziv od strane dekana, da svoj boravak produžim i u sledećem odnosno zimskom semestru, što me je istovremeno i šokiralo i obradovalo. Tada sam pohađala nastavu na odseku za akvarel, kinesko tradicionalno slikarstvo (gde sam ucila slikanje portreta i slikanje na svili) i drvorez na grafickom odseku.

U stejtmentu navodiš jednačinu koja karakteriše ovu seriju crveno = emocije = čovek. Kako si došla do ove jednačine u svom istraživanju, koje je njeno rešenje i da li ga treba već sada tražiti na tvojim platnima, ili još uvek nisi došla u tu etapu?

Interesantno pitanje. Kao što sam već pomenula, moja istraživanja crvene boje, njenih nijansi i njihovog delovanja na posmatrača odvija se već par godina. Ona su počela od introspekcije, i analize sopstvenih osećanja koja se na njoj i zasnivaju. Prvo sam primetila svoje reakcije na određene nijanse crvene, a potom i reakcije drugih ljudi. Shvatila sam da crvena boja i njene nijanse izazivaju različite emocije u ljudima koji je posmatraju, što u mnogome zavisi od individue i njenih ličnih stavova, iskustava, psihičkog i emotivnog stanja, kako u životu tako i u trenutku posmatranja određene nijanse. Sa skoro svakim modelom, težila sam da prvobitno ostvarim bliskiji kontakt, da spoznam njihovu dušu i donesem neki lični zaključak o njihovom stavu prema crvenoj boji. U 95% slučajeva nisam promašila. Zajedno bismo prodiskutovali o mom zaključku i ideji kako on treba biti predstavljen na mom radu.

Da li možda crvena boja ima veze sa Kinom, kao poznata nijansa China Red?

Ne. Ideja je rođena i pre pomisli da ću jednog dana napustiti Evropu.


Ili je Redbox nešto što si otkrila u generalnom istraživanju koje je internacionalno i samim tim univerzalnije?

Redbox prestavlja imaginarni prikaz svih naših emocija koje mogu asocirati na neku od nijansi crvene boje. Ona je kutija odnosno skladište svega onog što želimo i onoga što ne želimo da izađe na videlo. Ona predstavlja „ličnost“ koja svima nama manipuliše, kako pojedinačno tako i na kolektivnom nivou.

Koliko pratiš savremenu lokalnu scenu čija si članica? Kako bi je uporedila sa kineskom scenom gde si boravila?

Dva smo sveta. Ne bih je mogla uporediti.

Šta posle Redbox-a? Planovi za budućnost?

Planiram da nastavim ovu seriju, ali isto tako i da nastavim jednu novu koja se u međuvremenu rodila, takođe konceptualnu.

 

Aleksandar Stojanović Luci

kustos Gradske galerije