Iza nas su već tri emisije na pokrenutoj online platformi Alone Together, posvećenoj kulturi i umetnosti, a pred naredne emisije serijala,  koje će biti emitovane u petak 1. maja i subotu 2. maja od 21h, donosimo vam muzičke, književne i filmske preporuke mlade umetnice Viktorije Zdravković, čija je samostalna izložba  “IRU” u Gradskoj galeriji Kulturnog centra Grad odložena do daljeg.

Ova izložba izabrana je kao jedan od projekata izlagačkog programa Gradske galerije za 2020. godinu, a dok ne budemo u prilici da i uživo pogledamo radove izložbe “IRU”, upoznajemo vas sa umetnicom.

Kako si se osećala kada si izabrana na konkursu Gradske galerije za izlagačku sezonu 2020? Koliko često šalješ svoje radove na konkurse i misliš li da ima dovoljno prilika za mlade stvaraoce u našem okruženju da se predstave publici?

Uzimajući u obzir koliko prijava stigne godišnje na adresu Gradske galerije, moram da kažem da mi je veliko zadovoljstvo što ću ja biti jedna od deset izlagača ove godine i po prvi put se predstaviti beogradskoj publici.  Vrlo često šaljem radove na konkurse koji podrazumevaju grupna izlaganja, a od nedavno sam krenula i sa samostalnom izlagačkom praksom, tako da mogu da kažem da postoje prilike koje pružaju mogućnost mladim stvaraocima da se predstave, ali ih je nažalost vrlo malo.

Trenutno si na master studijama Akademije Umetnosti Novi Sad, na smeru crtanje. Zašto si izabrala taj smer i po čemu je crtež za tebe poseban?

Crtež je oduvek bio medij koji mi je pružao mogućnost da se najbolje izrazim, zbog intimističke atmosfere koju pruža.  Takođe smatram da je ova forma umetnosti dosta MNOGO ličnija od ostalih, tako da su master studije na ovom smeru za mene bile logičan sled okolnosti za moja dalja istraživanja.

Pročitajte i: Alone Together – Dejan Krstić

Crteži biljaka izmeštenih iz prirodnog okruženja su fokus tvog rada, čime ukazuješ na nemarnost čoveka prema prirodi. S obzirom na situaciju oko nas i slogu koja nastaje u kriznim situacijama misliš li da ima nade za pozitivnu promenu u međuljudskim odnosima kao i u odnosu čoveka prema prirodi?

Za pozitivne promene ima nade sve dok se empatija i briga prema ljudima i okolini zadrži i nakon kriznih situacija.

Da li su se desili određeni događaj ili važna promena koju pamtiš kao početak svog bavljenja prirodom i destruktivnim uticajem čoveka na istu?

Mnogo radova je nastalo instinktivno, iz mog velikog interesovanja prema biljkama i biljnom svetu, dok sam kasnije vrlo svesno ubacivala određene predmete u svoj crtež kako bih mu izmenila kontekst, podstaknuta negativnim uticajem čoveka prema prirodi.

U procesu rada koristiš razne umetničke tehnike kako bi postigla ono što želiš. Možeš li da nam objasniš na koji način postižeš trodimenzionalne vizuelne efekte?

U samom umetničkom procesu koristim veliki broj materijala, iako su crteži uglavnom monohromatski, a trodimenzionalnost postižem formiranjem različitih tekstura kao i tehnikom kolaža.

Kako provodiš karantinske dane, šta čitaš, slušaš, gledaš?

Trenutno čitam “Politike nemislivog: Uvod u ne-fašistički život” Jelisavete Blagojević, slušam Concha Buiku, a film koji svima preporučujem je dokumentarac “Honeyland”  Tamare Kotevske i Ljubomira Stefanova.

Gledajte emisije našeg serijala